Umnjaci su poslednji zubi koji niču i najčešće su povezani sa bolom, otokom i neprijatnim pritiskom u vilici. Iako su potpuno normalan deo razvoja, mnogim pacijentima donose više problema nego koristi.
Ovaj tekst pomoći će vam da razumete zašto uopšte rastu umnjaci, kada rastu umnjaci, koji simptomi prate njihov rast, kada je vađenje neophodno i kako izgleda oporavak. Cilj je da imate jasnu sliku i da se manje plašite, a lakše donosite odluku u dogovoru sa stomatologom.
Šta su umnjaci i čemu služe
Umnjaci su treći kutnjaci, odnosno treći molari, i nalaze se u samom kraju vilice, po jedan u svakom kvadrantu. Nekada su imali važnu ulogu, jer je ishrana bila grublja, zubi su se brže trošili i vilice su bile veće, pa je bilo više prostora za dodatne zube. Danas, zbog mekše ishrane i manjih vilica, umnjaci često nemaju dovoljno mesta da pravilno izrastu.
Zbog toga se dešava da su umnjaci delimično iznikli, zarotirani ili potpuno „sakriveni“ u kosti. Tada govorimo o pojmu impaktirani umnjaci, što znači da zub postoji, ali ne može da izraste do kraja u pravilan položaj. Impaktirani umnjaci mogu dugo da ne bole, ali ipak stvaraju pritisak, guraju druge zube ili izazivaju upale u okolnim tkivima.
Kada rastu umnjaci i koji su prvi simptomi
Najčešće se postavlja pitanje sa koliko godina rastu umnjaci i do koje godine rastu umnjaci. Uobičajeno je da počnu da niču između 17. i 25. godine života, ali postoji velika individualna razlika. Kod nekoga se pojave ranije, kod nekoga mnogo kasnije, a kod nekih se nikada potpuno ne pojave u ustima i ostanu u kosti.
Sam proces nicanja može trajati mesecima pa i godinama, sa periodima smirivanja i ponovnog javljanja tegoba. Tipični simptomi su: bol u zadnjem delu vilice, otok i crvenilo desni oko umnjaka, osećaj pritiska na susedne zube, neprijatan ukus ili zadah i ponekad glavobolja koja „vuče“ iz vilice.
Neki umnjaci niknu bez ikakvih tegoba. Međutim, i kada ne bole, mogu polako da guraju susedne zube, da otežavaju održavanje higijene ili da stvaraju džepove u kojima se zadržavaju bakterije. Zato takozvani „tihi rast“ ne treba zanemariti, već je važno da stomatolog povremeno proveri njihov položaj na snimku.
Najčešći problemi tokom rasta umnjaka
Problemi sa umnjacima nastaju kada nemaju dovoljno prostora ili kada rastu pod uglom. Tada mogu da se naslanjaju na drugi kutnjak i „guraju“ ga napred, da stvaraju pritisak, da otežavaju žvakanje i da dovode do zagušenja u zubnom nizu.
Delimično iznikli umnjak, kada je deo krune vidljiv, a deo i dalje prekriven desni, pravi idealno mesto za zadržavanje hrane i bakterija. To može dovesti do stanja kao što je upala desni oko umnjaka, sa bolom, crvenilom, otokom i ponekad povišenom temperaturom. Ako se upala širi ili traje duže, mogu nastati komplikacije kao što je fistula na desnima, kroz koju se organizam pokušava da „izbaci“ infekciju.
Pacijenti često povezuju umnjaci i glavobolja, jer bol i pritisak u zadnjem delu vilice može da se prenese na slepoočnice ili uho. Takođe, dešava se da se jave i umnjaci i bol u grlu, posebno ako je upala izraženija i zahvata okolna tkiva.
Simptomi koji zahtevaju pregled kod stomatologa su: jak ili ponavljan bol, otok koji ne prolazi, otežano otvaranje usta, otežano gutanje, neprijatan miris iz usta i osećaj pritiska na susedne zube. U takvim situacijama ne treba čekati da „prođe samo od sebe“, već je potreban pregled i plan terapije.
Kada je vađenje umnjaka neophodno
Nije svaki umnjak osuđen na vađenje, ali postoje jasne indikacije kada je to najbolja opcija. Najčešći razlozi zašto se vade umnjaci su nedostatak prostora, učestale upale, jak bol, kvarovi na samom umnjaku ili oštećenje susednih zuba.
Ako umnjak svojim položajem ugrožava drugi kutnjak, pravi džepove u kojima se skupljaju bakterije ili ne može da se adekvatno očisti, rizik od ozbiljnijih komplikacija raste. Tada stomatolog zajedno sa vama procenjuje da li umnjaci moraju da se vade ili postoji mogućnost da se još neko vreme prate.
Postoji razlika između „običnog“ i hirurškog vađenja. Klasično vađenje podrazumeva da je zub u boljem položaju, vidljiv u ustima i da se može izvaditi standardnim instrumentima. Kod impaktiranih umnjaka ili onih koji su zarotirani u kosti, najčešće je potrebno hirurško vađenje, uz manji rez i prilagođenu tehniku koja spada u domen oralne hirurgije. I jedno i drugo se rade u lokalnoj anesteziji i ne bi trebalo da budu bolni, već samo neprijatni u smislu pritiska.
Kako izgleda procedura vađenja umnjaka
Sam proces vađenja umnjaka počinje pregledom i rendgenskim snimkom, kako bi se tačno odredio položaj zuba i korenova. Zatim se daje lokalna anestezija, pa kada predeo potpuno utrne, stomatolog specijalnim instrumentima olabavi zub i izvadi ga iz ležišta, a kod impaktiranih umnjaka po potrebi pravi mali rez na desni i uklanja deo kosti. Na kraju se rana ispere, eventualno ušije, postavi se tampon i dobijate uputstva kako da se ponašate narednih sati i dana.
Oporavak nakon vađenja umnjaka
Nakon vađenja umnjaka normalno je da postoji blagi do umereni bol i otok u prvih nekoliko dana, koji se postepeno smanjuju. Stomatolog će najčešće prepisati analgetike i dati vam uputstva kako da hladite regiju spolja, koliko dugo da odmarate i šta da izbegavate.
Preporuka je da prvih dana jedete mekšu, ne previše vruću hranu, da ne pijete na slamčicu i da ne ispirate usta prečesto i previše jako, kako se ne bi poremetio krvni ugrušak u rani. U zavisnosti od vrste zahvata i vašeg opšteg zdravlja, oporavak obično traje od nekoliko dana do oko dve nedelje, dok se otok i neprijatnost potpuno ne povuku.
Uz poštovanje saveta stomatologa, redovno održavanje higijene okolnih zuba i kontrolne preglede, smanjuje se rizik od komplikacija i infekcija u rani.
Da li se umnjaci uvek moraju vaditi
Važno je naglasiti da da li umnjaci moraju da se vade nije pitanje na koje postoji jedan isti odgovor za sve. Ako umnjaci pravilno rastu, imaju dovoljno prostora, ne izazivaju bol, ne pritiskaju susedne zube i mogu da se dobro održavaju, često nije potrebno ništa raditi, osim redovnog praćenja.
Zato su redovne kontrole i rendgenski snimci ključni. Uz njih stomatolog može da prati do kada rastu umnjaci, da li se njihov položaj menja i da li u nekom trenutku počinju da prave problem. Pravovremena odluka o vađenju, ako je potrebno, uvek je bolja nego čekanje da se pojavi jaka upala ili oštećenje susednih zuba.
Umnjaci i ortodontska terapija
Umnjaci su česta tema i u ortodontiji. Mnogi pacijenti se plaše da će, kada im niknu umnjaci, zubi koje su godinama ispravljali fiksnom protezom ponovo da se poremete. Istina je da umnjaci mogu doprineti gužvi u zubnom nizu, ali nisu jedini faktor.
Ortodont će, u saradnji sa stomatologom i na osnovu snimaka, proceniti da li je preporučljivo ukloniti umnjake pre, tokom ili posle ortodontske terapije. Nekada se umnjaci preventivno uklanjaju kako bi se smanjio rizik da kasnije pritisnu zube i utiču na rezultat terapije, a nekada se samo prate.
Umnjaci u posebnim situacijama, trudnoća i deca
Posebna pažnja posvećuje se umnjacima u trudnoći. Hormonske promene u ovom periodu mogu dovesti do pojačane osetljivosti desni i češćih upala, pa ako umnjak pravi problem, tegobe mogu biti izraženije. Veće, planirane intervencije se, kada god je moguće, odlažu za posle porođaja, ali se akutne upale ipak moraju zbrinuti na bezbedan način, u dogovoru sa ginekologom i stomatologom.
Kod dece se umnjaci ne pojavljuju u ustima, ali se njihovi zametci formiraju ranije. Zbog toga se već kod tinejdžera na ortopan snimku može videti položaj budućih umnjaka i okvirno proceniti da li će kasnije biti problema. To omogućava pravovremeno planiranje, naročito ako dete već nosi ili će nositi ortodontsku protezu.
Moguće komplikacije i prevencija problema kod umnjaka
Kada se govori o temi umnjaci komplikacije, najčešće se misli na infekcije, otežano otvaranje usta, širenje upale na okolna tkiva, pa čak i oštećenje susednih zuba. Upaljeni umnjaci posledice mogu imati i u vidu ponavljajućih bolova, neprijatnog zadaha, otežanog žvakanja i problema sa celokupnim oralnim zdravljem.
Prevencija počinje dobrom higijenom. Redovno pranje zuba, upotreba konca i interdentalnih četkica, kao i antibakterijskih rastvora za ispiranje pomažu da se smanji broj bakterija oko umnjaka. Važno je izbegavati grickanje veoma tvrde hrane na strani gde umnjak upravo niče, jer je desni već nadražena.
Redovne stomatološke kontrole omogućavaju da se problemi otkriju na vreme. Ako se pojave simptomi kao što su ponavljani otoci, bol pri otvaranju usta, osećaj „izrasline“ ili gnojnog mehurića u području umnjaka, potrebno je što pre posetiti stomatologa.
Iskustva pacijenata sa umnjacima
Iskustva pacijenata sa umnjacima su vrlo različita. Neko kaže da nije ni primetio kada su mu nikli, dok drugi opisuju jači bol, osećaj pulsiranja u vilici, širenje bola prema uhu ili slepoočnici. Mnogi se najviše plaše samog vađenja, ali kasnije navode veliko olakšanje kada problematičan zub više ne postoji.
Često se čuje da su strah i iščekivanje bili gori od samog zahvata. Uz savremenu anesteziju i dobru pripremu, većina pacijenata opisuje vađenje umnjaka kao neprijatan pritisak, ali ne i kao jak bol. Oporavak ume da bude neugodan prvih nekoliko dana, ali uz pravilnu negu i kontrole većina prolazi kroz ovaj period bez ozbiljnijih komplikacija.
Zaključak o umnjacima
Umnjaci su normalan deo dentalnog razvoja, ali zbog savremenog načina života i građe vilica često nemaju dovoljno mesta i zato prave probleme. Nicanje ne mora uvek da bude dramatično, ali kod mnogih izaziva bol, upalu, pritisak na susedne zube i druge komplikacije.
Najbolji način da izbegnete veće probleme je da umnjake ne ignorišete. Ako osećate bol, pritisak, primetite otok ili jednostavno niste sigurni kakav je položaj vaših umnjaka, zakažite pregled u Sky Dental ordinaciji. Uz pregled i snimak, stomatolog će proceniti da li se umnjaci mogu pratiti, da li se umnjaci popravljaju u vašoj situaciji ili je bolje planirati vađenje, kao i kada je pravi trenutak za intervenciju.
Često postavljena pitanja o umnjacima
Sa koliko godina rastu umnjaci i do koje godine mogu da niču?
Umnjaci najčešće niču između 17. i 25. godine, ali kod nekih mogu krenuti ranije ili kasnije, a ponekad nikada potpuno ne izrastu. Najsigurnije je da se njihov razvoj i položaj prate rendgenskim snimkom, a ne samo po godinama.
Da li se umnjaci mogu popraviti ako se pokvare umesto da se vade?
Mogu se popraviti ako je položaj pristupačan i može se dobro očistiti karijes. Ako su teško dostupni i ne mogu se održavati, stomatolog procenjuje da li se umnjaci popravljaju ili je bezbednije vađenje da bi se izbegle komplikacije.
Koliko dugo rastu umnjaci i koliko traje bol tokom njihovog nicanja?
Umnjaci često rastu u talasima, pa tegobe mogu trajati od nekoliko nedelja do više meseci, sa periodima smirivanja. Bol obično traje nekoliko dana u fazi aktivnog nicanja, a ako se pojačava ili prati otok i otežano otvaranje usta, potrebno je javiti se stomatologu, bez obzira na to do kada rastu umnjaci u proseku.
Da li gornji umnjaci izazivaju iste probleme kao donji umnjaci?
Gornji umnjaci ponekad imaju više prostora, pa mogu dati manje tegoba, ali i oni mogu rasti krivo, praviti ranice na sluzokoži ili se pokvariti. Zato je važno redovno kontrolisati i gornje i donje umnjake.
Šta raditi kad umnjaci rastu krivo i prave pritisak na ostale zube?
Kada umnjaci rastu pod uglom i naslanjaju se na susedne zube, povećava se rizik od karijesa, pomeranja zuba i upale desni. Tada je potrebno uraditi snimak i u dogovoru sa stomatologom odlučiti da li se i zašto se vade umnjaci, kako bi se problem rešio na vreme.
