Zubni implantat je veštački šraf koji se ugradi u vilicu da zameni koren zuba koji vam nedostaje. To se danas radi često, i kad se pravilno ugradi i sve zaraste kako treba, može da traje godinama, čak i decenijama.
Ali – ponekad se desi da telo ne prihvati implantat. To se zove odbijanje ili odbacivanje implantata. I to se, nažalost, može desiti čak i kad je procedura urađena perfektno. Znači, nije nužno da je neko nešto pogrešio – prosto, nekad organizam odreaguje drugačije.
To odbacivanje može da se desi odmah nakon ugradnje, ali i mesecima, pa i godinama kasnije. I tu je glavna fora – simptomi znaju da budu jako suptilni. Nije to sad neki jak bol, već više nešto poput klackanja implantata, malo crvenilo, neprijatan osećaj ili blago krvarenje. Ljudi to često ignorišu jer „nije strašno“, a zapravo je to signal da nešto nije u redu.
Ako se ne reaguje na vreme, dolazi do potpunog gubitka implantata, što znači da mora da se izvadi i sve mora da se radi ispočetka – što je dodatni stres, trošak i vreme.
Sada kada smo ukratko objasnili šta je odbacivanje implantata, hajde da detaljnije pogledamo koji su simptomi, šta ga može uzrokovati i kako se leči!
Šta je odbacivanje zubnog implantata i kako do njega dolazi?
Iako smo već u samom uvodu ove teme objasnili šta je to odbacivanje zubnog implantata, sada ćemo se fokusirati na detaljnije objašnjenje i ono što je zaista bitno - kako do njega dolazi?
Kada se zubni implantat ugradi, njegov cilj je da se prirodno poveže sa kostima vilice. Taj proces se zove oseointegracija. To znači da kost treba da sraste sa implantatom tako čvrsto da on funkcioniše kao pravi koren zuba. Taj proces traje nekoliko meseci i u većini slučajeva prođe bez problema – telo prepozna materijal implantata kao „svoj“ i sve lepo zaraste.
Ali, ponekad se desi da organizam to ne prihvati kako treba. I tada govorimo o odbacivanju implantata. Do toga može da dođe iz više razloga.
Nekada je problem biološki – telo jednostavno ne uspostavi dobar kontakt sa implantatom. Kost ne srasta kako treba i implant ostane „labav“.
S druge strane, uzrok može biti i mehanički – na primer, ako je implant opterećen prerano, ako dođe do lošeg zarastanja ili pokreta tokom tog procesa. A postoje i imuni faktori, kada telo bukvalno „prepozna“ implant kao strano telo i krene da stvara upalu oko njega.
U svakom slučaju, kada se oseointegracija ne odigra kako bi trebalo, implant postaje nestabilan i gubi svoju funkciju. Iako se sve to često odvija bez velikih simptoma, problem ne nestaje sam od sebe – naprotiv, može da se pogorša ako se ignoriše.
Sada je vreme da pređemo na to kako se odbacivanje implantata uopšte prepoznaje i koje promene najčešće mogu da ukažu da postoji problem!
Koji su najčešći simptomi odbacivanja implantata?
Iako simptomi možda ne obuhvataju jaku bol, ipak su simptomi odbacivanja implantata veoma prepoznatljivi. Evo liste uz koju možete da saznate da li potencijalno prolazite kroz komplikacije kod implantata:
- Bol, posebno pri žvakanju ili dodiru implantata
Nije uvek jaka, ali je uporna i neuobičajena u kasnijim fazama.
- Otok desni oko implantata
Može biti blag ili izražen otok, često uz osećaj pritiska.
- Crvenilo u predelu implantata
Znak lokalne upale koja može da ukazuje na odbacivanje.
- Krvarenje iz desni, naročito prilikom pranja zuba ili čišćenja koncem
Ne bi smelo da se javlja krvarenje ako je sve u redu.
- Pojava gnoja
Ovo je ozbiljan simptom koji ukazuje na infekciju i zahteva hitnu intervenciju.
- Neprijatan zadah
Često nastaje kao posledica bakterijske infekcije oko implantata.
- Klimavost ili pomeranje implantata
Ovo je najjasniji znak da implant nije uspešno srasao sa kosti.
Kada se simptomi odbacivanja implantata obično javljaju?
Simptomi odbacivanja mogu da se pojave u dvema potpuno različitim fazama. Prva faza su rani simptomi, i oni se javljaju u periodu od prve do treće nedelje nakon ugradnje implantata. To je period kada rana još zarasta, a implant treba da se stabilizuje.
Ako se u tom periodu jave izraženiji bolovi, otok, ili ako rana ne zarasta kako bi trebalo, to može biti znak da telo ne prihvata implant kako je planirano. Ponekad se može primetiti i da mesto oko implantata ostaje crveno, upaljeno ili da deluje kao da stalno „vuče“ na nelagodnost.
S druge strane, postoje i kasni simptomi, koji se ne javljaju odmah. Mogu proći meseci, pa i godine, a da se onda pojavi osećaj da se implant pomera, da pri žvakanju postoji nelagodnost, pritisak, ili čak bol. U toj fazi se često primećuju i znaci infekcije, poput krvarenja ili gnoja, a desi se i da implant odjednom postane nestabilan, bez ranijih upozorenja.
Upravo zbog toga je važno da se ne oslonite samo na ono kako se osećate odmah nakon intervencije.
Kontrole su tu da bi se uhvatile i one promene koje vi još ne osećate. Čak i ako sve deluje stabilno, vreme može da otkrije stvari koje početak nije pokazao.
Uzroci odbacivanja zubnog implantata
Iako smo već napomenuli ovo, veoma bitna stvar koju je važno da razumete jeste da čak i kad se sve uradi kako treba – od strane stručnjaka, u dobrim uslovima – implantat može da ne uspe. Nije to nužno ničija krivica. Ali postoje faktori koji značajno povećavaju rizik.
Infekcija oko implantata, poznata kao periimplantitis, je jedan od glavnih uzroka. To je upala koja nastaje zbog bakterija koje se zadrže oko implantata. Vremenom ta infekcija počinje da oštećuje tkivo i kost koja drži implant. U dosta slučajeva, ta infekcija krene tiho – bez bola, bez temperature – ali napravi ozbiljnu štetu ako se ne primeti na vreme
Zatim, loša oralna higijena. Ako osoba ne održava čistoću oko implantata, on postaje ranjiv. Iako implantat jeste veštački, tkivo oko njega – desni i kost – su vaši, živi, i reaguju na zapuštenost.
Kamenac koji se stvori oko implantata funkcioniše slično kao i kod prirodnih zuba – stvara povoljnu sredinu za bakterije i upalu.
Pušenje dodatno komplikuje sve. Ono utiče na krvotok u ustima, smanjuje sposobnost organizma da zaraste i bori se sa upalama. Istina je da pušači imaju znatno veći rizik kada govorimo o odbacivanju implantata, pogotovo ako nastave sa pušenjem neposredno posle ugradnje.
Zatim imamo faktore koji dolaze iznutra a to su sistemske bolesti. Na primer, dijabetes koji nije dobro regulisan, osteoporoza ili stanje smanjene gustine kosti, mogu da utiču na to da kost ne sraste dobro sa implantatom. Iako to možda nije odmah i na oko vidljivo, ti procesi zaista utiču na oporavak.
Još nešto što se često previdi jeste bruksizam – nesvesno stiskanje i škripanje zubima, posebno noću. Taj pritisak može da naruši stabilnost implantata, naročito ako je u ranim fazama zarastanja. U tim slučajevima stomatolog obično predloži da se nosi štitnik za zube noću, ali mnogi to zanemare ili neshvate ozbiljno.
Veoma retko se desi da je osoba alergična na materijal od kog je implantat napravljen – iako su moderni implanti najčešće od titanijuma, koji je biokompatibilan, desi da organizam reaguje negativno.
Na kraju, ne možemo ignorisati ni greške tokom hirurškog postupka. Ako se implant postavi pod lošim uglom, u neadekvatnu kost, ili ako kost nije dovoljno stabilna a implant se ipak ugradi – sve to povećava rizik. Takođe, ako nakon vađenja zuba nije dobro saniran prethodni problem, poput alveolitisa, to može ostaviti lošu osnovu za implantat.
Kako se leči odbacivanje implantata
Da bi se uopšte znalo da li je u pitanju odbacivanje implantata, neophodno je da stomatolog uradi tačnu dijagnostiku. To podrazumeva klinički pregled, a ako postoji sumnja, koristi se i rendgen ili 3D CT snimak kako bi se proverilo stanje kosti i tkiva oko implantata.
Bez toga se ne može sa sigurnošću znati o čemu je reč – da li se radi o početnoj infekciji, povlačenju kosti ili stvarnom odbacivanju.
Kada je dijagnoza postavljena i potvrđeno je da postoji problem sa implantatom, prelazi se na odgovarajući oblik lečenja, u zavisnosti od toga koliko je situacija uznapredovala.
Ako se sve primeti na vreme i implant još ima stabilnost, često je dovoljna profesionalna obrada tkiva oko implantata, uz antibiotsku terapiju koja kontroliše upalu. U toj fazi moguće je sačuvati i kost i sam implant.
S’ druge strane, ako je već došlo do blažeg gubitka kosti, a implant još uvek stoji, mora se sprovesti hirurško čišćenje i regeneracija – što znači da se uklanjaju upalna tkiva i dodaje materijal koji stimuliše obnavljanje kosti.
U slučajevima gde je implant već postao klimav ili potpuno nestabilan, neophodno je njegovo potpuno uklanjanje.
Nakon toga se, uz pomoć snimaka i pregleda, procenjuje da li postoji uslov za novu ugradnju zubnih implantata. Ako postoje svi uslovi za novu ugradnju, prvo sledi period regeneracije koji obično traje nekoliko meseci, pre nego što se uopšte razmatra datum stavljanja novog implantata.
Kod ponovne ugradnje se često bira drugačiji tip implantata ili drugi materijal, naročito ako se sumnja da je prethodni izazvao reakciju.
Iako sve to može zvučati komplikovano, najvažnije je znati da i u slučaju odbacivanja – postoji rešenje, ali samo ako se reaguje na vreme.
Zaključak i ključne poruke
Odbacivanje zubnog implantata zvuči ozbiljno – i jeste nešto što ne treba zanemariti – ali važno je znati da se većina slučajeva uspešno rešava ako se reaguje na vreme. Ne čekajte da simptomi postanu izraženi. I najmanja nelagodnost oko implantata zaslužuje stručnu procenu.
Zubni implantati danas predstavljaju savremeno i pouzdano rešenje, ali uspeh zahteva i vašu pažnju nakon ugradnje. Redovne kontrole, dobra higijena i otvoren razgovor sa stomatologom mogu napraviti veliku razliku.
Ako imate bilo kakvu sumnju ili jednostavno želite da budete sigurni da je sve u redu – zakazivanje pregleda u Sky Dental Concept ordinaciji je prvi i najpametniji korak. Pregled je bezbolan, zakazivanje brzo i jednostavno, a tim lekara iza sebe ima bogato iskustvo u implantologiji.
