Apneja u snu je ozbiljan, ali nažalost veoma čest poremećaj disanja koji utiče na kvalitet sna, koncentraciju, zdravlje srca i opšte stanje organizma. Tokom noći disanje nakratko staje više puta, iako osoba toga često uopšte nije svesna. Mnogi ljudi misle da samo glasno hrču, a tek kada partner ili član porodice primeti prestanke disanja, shvate da problem može biti veći.
Ako se prepoznajete u simptomima kao što su jutarnji umor, pospanost tokom dana, promene raspoloženja ili primedbe okoline da “prestanete da dišete u snu”, važno je da razumete šta je apneja, kako se prepoznaje i sta je apneja i kako se leci.
Šta je apneja u snu
Apneja u snu je poremećaj kod kog tokom spavanja dolazi do ponavljanih, kratkotrajnih prekida disanja. Ti prekidi mogu trajati desetak sekundi ili duže i ponavljati se više desetina puta u toku jedne noći. Svaki takav prekid znači da telo na kratko ostaje bez dovoljno kiseonika, a mozak reaguje mikrobuđenjem da bi “pokrenuo” disanje.
Važno je razlikovati obično hrkanje i apneju. Hrkanje je posledica suženih disajnih puteva i vibracije tkiva, ali bez potpunog prestanka disanja. Kod apneje u snu dolazi do stvarnog prekida disanja, što je mnogo opasnije za organizam. Zato učestali prestanci disanja tokom noći nikada ne bi trebalo da se ignorišu.
Najčešće se govori o dva tipa: opstruktivna apneja i centralna apneja, a postoji i mešovita forma.
Vrste apneje u snu
Postoje tri glavne vrste apneje u snu:
- Opstruktivna apneja u snu je najčešći oblik. Nastaje kada se tokom spavanja opuste mišići ždrela i mekog nepca, pa dolazi do suženja ili potpunog zatvaranja disajnog puta. Vazduh ne može da prođe, a disanje nakratko prestaje. Osoba obično glasno hrče, zatim se disanje prekida, pa nakon nekoliko sekundi naglo udahne, često uz glasno “šmrcanje” ili krkljanje.
- Centralna apneja nastaje kada mozak ne šalje prave signale mišićima koji učestvuju u disanju. Problem nije mehanička blokada, već prekid komunikacije između mozga i respiratornih mišića. Kod centralne apneje prestanci disanja mogu da deluju tiše, bez obaveznog glasnog hrkanja, ali posledice po organizam su takođe ozbiljne.
- Mešovita apneja je kombinacija prethodne dve, kada pacijent ima i elemente opstruktivne i centralne apneje.
Za laika je najbitnije da shvati da svako ponavljano zaustavljanje disanja tokom noći, uz umor i pospanost preko dana, zahteva pregled i procenu stručnjaka.
Uzroci apneje u snu
Apneja u snu obično nastaje kao posledica kombinacije više faktora rizika. Najčešći uzroci su:
- gojaznost, posebno masno tkivo oko vrata koje dodatno sužava disajne puteve tokom spavanja
- anatomija grla i nosa, uska ždrela, veliki jezik, devijacija nosne pregrade
- pušenje, koje dovodi do hronične iritacije sluzokože i otoka tkiva
- konzumiranje alkohola u večernjim satima, jer dodatno opušta mišiće ždrela
- hormonski poremećaji i endokrina oboljenja
- starosna dob, apneja je češća kod sredovečnih i starijih osoba
- nasledni faktori, porodična sklonost ka apneji, gojaznosti ili anomalijama u građi vilica i disajnih puteva
Kod dece apneja u snu često ima drugačije uzroke. Najčešće su u pitanju uvećani krajnici ili adenoidi, deformiteti nosa, ali i gojaznost kod starije dece.
Važno je naglasiti da apneja nije samo posledica hrkanja. Naprotiv, hrkanje je često simptom opstrukcije, ali apneja znači da je disanje zaista prekinuto, što nosi ozbiljnije posledice.
Simptomi apneje u snu
Simptomi apneje u snu često su prisutni godinama pre nego što osoba potraži pomoć. Okolina često prva primeti problem. Najčešći znaci su:
- glasno, nepravilno hrkanje
- primetni prestanci disanja tokom spavanja
- nagla buđenja uz osećaj gušenja ili “hvatanja vazduha”
- jutarnje glavobolje, suva usta, osećaj kao da niste spavali
- izražena pospanost tokom dana, potreba za dremkom
- problemi sa koncentracijom, pamćenjem i raspoloženjem
- razdražljivost, pad motivacije, povlačenje iz aktivnosti
Mnogi pacijenti jasno opisuju naglo budjenje iz sna i lupanje srca, uz osećaj panike i borbe za vazduh. Ovi simptomi ne bi trebalo da se pripisuju samo “stresu”, već mogu biti ozbiljan znak apneje u snu simptomi koje ne treba ignorisati.
Kod dece simptomi su nešto drugačiji. Deca ređe sama prijavljuju umor, ali roditelji primećuju nemiran san, okretanje, znojenje, povremene prestanke disanja, kao i ubrzano disanje kod dece u snu posle pauze. Tokom dana mogu biti razdražljiva, hiperaktivna ili imati poteškoće u učenju i pažnji.
Posledice nelečene apneje u snu
Ako se apneja u snu ne leči, posledice se ne ograničavaju samo na loše raspoloženje i umor. Noćna dešavanja direktno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, metabolizam i rad mozga.
Povećava se rizik od povišenog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, poremećaja ritma, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i depresije.
Hroničan nedostatak kvalitetnog sna dovodi do pada koncentracije, sporijih reakcija i lošijeg pamćenja, pa su osobe sa nelečenom apnejom sklonije saobraćajnim i radnim nezgodama.
Uticaj apneje na srce i krvni pritisak
Svaki prekid disanja tokom noći znači kratkotrajnu borbu organizma za kiseonik. Telo reaguje naglim skokom krvnog pritiska i ubrzanim radom srca. Kada se to ponavlja desetinama ili stotinama puta svake noći, mesecima i godinama, srce i krvni sudovi trpe veliko opterećenje.
Zbog toga je apneja u snu povezana sa pojavom noćne hipertenzije, ubrzanog rada srca, poremećaja ritma i većeg rizika od srčanog i moždanog udara. Rana dijagnostika i lečenje apneje važni su ne samo zbog boljeg sna, već i kao zaštita kardiovaskularnog sistema.
Kako se dijagnostikuje apneja u snu
Dijagnoza apneje u snu postavlja se na osnovu razgovora sa lekarom i specijalizovanih testova spavanja. Prvi korak je detaljna anamneza, u kojoj će lekar pitati o hrkanju, prestancima disanja, buđenjima, umoru preko dana, ali i o vašim bolestima, lekovima i navikama.
Zlatni standard za dijagnostiku je test spavanja, takozvana polisomnografija. Tokom jedne noći meri se više parametara: moždana aktivnost, pokreti očiju, disanje, saturacija kiseonikom, rad srca, pokreti nogu i položaj tela. Na osnovu broja prekida disanja po satu određuje se težina apneje.
U nekim slučajevima koriste se i jednostavniji kućni testovi disanja, ali konačnu procenu uvek treba da uradi stručnjak za poremećaje spavanja. Važno je da se pregled ne odlaže ako imate izražene simptome, jer što pre otkrijete apneju, lakše je sprečiti dugoročne posledice.
Lečenje apneje u snu
Na pitanje sta je apneja i kako se leci, odgovor zavisi od težine stanja i uzroka. Savremeno lečenje apneje u snu obuhvata više nivoa:
- promene životnog stila, gubitak viška kilograma, prestanak pušenja, ograničenje alkohola uveče, spavanje na boku umesto na leđima
- terapija CPAP aparatom, maska koja tokom spavanja održava disajne puteve otvorenim blagim, kontinuiranim pritiskom vazduha i sprečava padanje tkiva ždrela
- individualni stomatološki aparati iz oblasti ortodoncije, koji se izrađuju po meri i drže donju vilicu i jezik u povoljnijem položaju
- hirurške metode kod pacijenata kod kojih je uzrok jasno anatomski, na primer teška devijacija nosne pregrade, izrazito uvećano nepce ili krajnici
Kada se govori o apneja u snu lečenje, bitno je naglasiti da ne postoji jedno univerzalno rešenje. Neko će najveću korist imati od CPAP aparata, neko od stomatološkog aparata i regulacije telesne težine, a kod nekoga je neophodna kombinacija više pristupa.
Ako se pitate kako se leči apneja, prvi korak je uvek razgovor sa stručnjakom i detaljna dijagnostika. Na osnovu toga se bira terapija koja odgovara vašem stepenu apneje i vašem svakodnevnom životu. U Sky Dental ordinaciji pacijenti mogu dobiti savet o mogućnostima stomatoloških aparata za blaže oblike apneje, kao i smernice za dalju dijagnostiku u specijalizovanim centrima.
Apneja u snu kod dece
Apneja u snu ne pogađa samo odrasle, može se javiti i kod dece. Kod mališana je najčešći uzrok uvećanje krajnika i adenoida, ali ulogu mogu imati i deformiteti nosa, vilica ili gojaznost.
Simptomi kod dece uključuju nemiran san, učestalo prevrtanje, noćno znojenje, glasno hrkanje, pauze u disanju, ali i ubrzano disanje kod dece u snu nakon pauze. Tokom dana deca mogu biti razdražljiva, hiperaktivna, imati poteškoće sa učenjem, a ponekad i zaostajanje u rastu zbog lošeg kvaliteta sna.
Rano reagovanje je ključno. Ako roditelji primete da dete glasno hrče, budi se više puta tokom noći, znoji se, ima pauze u disanju ili je tokom dana neobično umorno ili hiperaktivno, potrebno je da se obrate pedijatru i specijalisti za ORL i stomatologu koji se bavi razvojem vilica i disajnih puteva.
Kako spavati bolje ako imate apneju
Pored medicinskog lečenja, postoji mnogo praktičnih koraka koji mogu pomoći da spavate bolje:
- pokušajte da spavate na boku umesto na leđima, jer ležanje na leđima olakšava zapadanje jezika i mekog nepca
- izbegavajte alkohol i sedative u večernjim satima, jer dodatno opuštaju mišiće ždrela
- ne jedite tešku hranu kasno uveče, ostavite najmanje dva do tri sata između večere i odlaska u krevet
- radite na regulaciji telesne težine, i mali pad kilograma nekad donosi primetno poboljšanje
- održavajte redovan ritam spavanja, odlazak u krevet i buđenje u približno isto vreme
Kod blažih oblika apneje, stomatološki aparati izrađeni po meri mogu značajno poboljšati disanje tokom spavanja i smanjiti epizode prestanka disanja. U Sky Dental ordinaciji možete dobiti savet da li je ovakav aparat pogodan za vaš slučaj i koje su realne mogućnosti poboljšanja kvaliteta sna.
Ako prepoznajete simptome apneje, nemojte čekati da problem sam “prođe”. Zakazivanjem konsultacije možete napraviti prvi korak ka mirnijem, kvalitetnijem i zdravijem snu.
Zaključak
Apneja u snu je česta, ali srećom u velikom broju slučajeva dobro kontrolisana i delimično ili potpuno rešiva kada se otkrije na vreme. Nemojte potcenjivati simptome kao što su glasno hrkanje, buđenja uz osećaj gušenja, naglo budjenje iz sna i lupanje srca ili hroničan umor tokom dana.
Ako sumnjate da možda imate apneju, ne čekajte da se tegobe pogoršaju. Zakazivanjem pregleda u Sky Dental ordinaciji možete dobiti smernice za dalju dijagnostiku, savet o tome sta je to apneja, kakav je rizik u vašem slučaju i koje su mogućnosti lečenja. Prvi korak ka zdravijem srcu, boljem raspoloženju i mirnom snu često počinje jednim iskrenim razgovorom sa stručnjakom.
Česta pitanja o apneji u snu
Da li je hrkanje isto što i apneja u snu?
Ne. Hrkanje je posledica suženih disajnih puteva i vibracije mekih tkiva, ali kod običnog hrkanja vazduh ipak prolazi. Kod apneje u snu dolazi do potpunog ili skoro potpunog prestanka disanja na kraće intervale, što je mnogo opasnije po zdravlje. Ipak, glasno i nepravilno hrkanje može biti važan znak da postoji apneja.
Može li se apneja izlečiti bez aparata?
Kod blažih oblika, kod mlađih i motivisanih pacijenata, ponekad je moguće postići veliko poboljšanje promenom životnog stila, mršavljenjem, prestankom pušenja i spavanjem u povoljnijem položaju. Međutim, kod umerenih i težih oblika apneje često su neophodni CPAP aparat ili stomatološki aparati kako bi disanje bilo bezbedno tokom cele noći. Zato je važno da ne tražite “brza rešenja”, već da se lečenje vodi pod nadzorom stručnjaka.
Kako izgleda test spavanja?
Test spavanja, odnosno polisomnografija, najčešće se radi u specijalizovanom centru ili laboratoriji za spavanje. Tokom jedne noći na vas se postave nežne elektrode i senzori koji mere moždanu aktivnost, rad srca, disanje, nivo kiseonika, pokrete očiju i mišića. Spavate uobičajeno, a aparat beleži sve promene. Iako može delovati neobično, pregled nije bolan i predstavlja najbolji način da se tačno utvrdi postojanje i jačina apneje.
Da li deca mogu imati apneju?
Da, deca mogu imati apneju u snu, i to češće nego što se misli. Najčešći uzrok su uvećani krajnici i adenoidi, ali i gojaznost i anomalije u građi vilica i nosa. Ako vaše dete glasno hrče, budi se više puta tokom noći, znoji se, ima pauze u disanju ili je tokom dana neobično umorno ili hiperaktivno, važno je da se obratite pedijatru i specijalisti.
Da li stomatološki aparati pomažu kod apneje?
Da, kod blažih i nekih umerenih oblika opstruktivne apneje u snu, stomatološki aparati (oralni aparati) koji pomeraju donju vilicu i jezik unapred mogu značajno da smanje broj epizoda prestanka disanja. Oni se izrađuju individualno, prema otisku vilica, i nose se tokom spavanja. Nisu uvek zamena za CPAP aparat kod težih oblika, ali za pravu grupu pacijenata mogu biti veoma efikasno i komforno rešenje.
